moj mali kutak

  Ало, бре, људи па шта је ово? Јесмо ли сви упали на другу страну огледала, у неки изврнути свет, па оно што је нормално постаје ненормално, а ненормално нормално. Стварно не контам. Можда сам само ја дошла из неког другог времена, па успут заборавила где је портал да се вратим

   Разумем ја неко погреши, па први секс има само да би се показао међ' "друштвом" ( мислим разумем да погреши, а не да то уради само ради друштва), али никако не контам како неко може такво понашање промовисати као нормало и прихватљиво. И још подизати своје накарадно размишљање на пијадестал као једино прихватљиво и морално

  А данашњи клинци, су тек посебна прича, као да ће сутра смак света, па мора се што пре искусити секс, да којим случајем не дођу до краја основне школе неуки "далеко било". А где је у свему томе љубав?! Па држање за руке, шетање по парку, пољубци на киши, романтични тренутци који се памте целог живота... Па чега ће се они сећати када остаре, можда натрпавања по разним журкама са типовима врло сумњивог морала, или свог првог пута са потпуним незнанцем или популарним мангупом из школе на брзака на задњем седишту аута?! 

  Па чему толика журба и јурњава да се по сваку цену скаче из кревета у кревет, ко да им живот зависи од броја сексуалних партнера?! Знам 21. је век сви журе, јуре за послом, новцем и ко зна чим још, па зар морамо и да скачемо из кревета у кревет као да смо на каквом маратону?! Зар не можемо бар мало да будемо романтични и ван општег тренда јурњаве и фрке?!

  Знам сви ће рећи романтика, љубав то није у тренду, то не постоји. А да ли можете мало застати и објаснити оне чудне лептириће у стомаку, онај чудни осећај блаженства када ГА видите, оне блажене жмарце уз кичму када вас нежно пољуби у врат,... Чиме се то другачије може објаснити него ЉУБАВЉУ?! И зашто сви беже од тог, када нема већег блаженства и веће среће него када си заљубљен?!

  Да ли се плаше љубави, губитка, одбијања? Па да би се нешто тако лепо и узвишено добило, мора и нешто да се жртвује, зар не? Па шта и ако се некад несрећно заљубимо, па и то је за људе и то је део одрастања и живота? Ко рескира, профитира

  Верујте ми ништа лепше од вођења љубави и предавања свога тела, свог срца ономе кога волиш и ко те воли. Секс не може да се пореди са тим осећајем блаженства, верујте ми. 

  И надам се да ће овај мој текст бар на пар минута отрезнити свест девојака, да се ипак чувају за оног правог. Не мора ништа пре венчања, ал обично се такве љубави заврше венчањем , али бар ништа пре љубави. Не скраћујте себи детињство, јер и то је један врло леп период живота. Не замењујте превише рано играчке момцима, па тек када нађете неког кога волите и ко вас воли, уживајте. 

  И да напоменем, не морате ви ништа због друштва, ако вас друштво исмева, то друштво није достојно вашег присуства ни тренутка пажње. Знам кад сте клинац и у пубертету веома вам је важно прихватање околине, али верујте ми кад мало одрастете видећете, да ако сами себе не прихватате и не волите, ништа вам не вреде други и њихово одобравање.

  Зато памет у главу и чувајте се за праву љубав. И ма колико покушавали да оспоре то у овом 21. веку, љубав постоји, само је треба стрпљиво чекати и када се појави неговати је.

                                ЖИВЕЛА ЉУБАВ ! ! !